Напомена:

Уколико немате уџбенике и читанке, послужите се текстовима које ћете наћи са десне стране у Архиви чланака! Све је постављено хронолошки како смо радили на часовима! професор Младен!


среда, 19. мај 2010.

Данило Киш - "Енциклопедија мртвих"



Енциклопедија је писани преглед људског знања. Израз потиче од грчког ἐγκύκλιος παιδεία (енкуклиос паидеиа), буквално преведено као "заокружено образовање".
Енциклопедија може бити општа, када садржи чланке о различитим темама (познати примери су енглеска Британика), или могу бити специјализоване (нпр. медицинска, филозофска или правна енциклопедија)... - НЕЛИТЕРАРНА ФОРМА ПОСТАЈЕ ЛИТЕРАРНА

Енциклопедија – згуснута, лапидарна форма (речима је тесно а мислима широко) – НОВЕЛИСТИЧКА ПРИЧА – грађа за цео роман! Невероватан спој САЖЕТОСТИ И ДЕТАЉИЗАЦИЈЕ!
Пренапрегнути текст – ФОРМА ПОД НАЈВЕЋИМ МОГУЋИМ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ ПРИТИСКОМ!
ДЕТАЉИСАЊЕ – богат, згуснут, ритмичан, динамичан текст – КРАТКЕ ЛИТЕРАРНЕ ФОРМЕ ВИШЕ ПРИВЛАЧЕ ЧИТАОЦЕ ДАНАШЊИЦЕ!
ЧВРСТА, УТВРЂЕНА, ПОЗНАТА ФОРМА УОБЛИЧАВА НЕОБИЧНЕ И РАСУТЕ МИСЛИ! (неосимболизам) – неуметничке строге форме систематизују и организују садржај!

СМРТ – метафизичка тема (вечна, опсесивна, нерешива...)

Post scriptum > 18 милијарди имена живих и мртвих на микрофилмовима у пећини Јуте (САД)

СТВАРАЛАЧКА ИНТУИТИВНОСТ – уметнички створено заиста негде и постоји! – СВЕОПШТА ПОВЕЗАНОСТ!
МИТСКА, ВЕЧНА КЊИГА – ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МРТВИХ

Значењски слојеви:

СТВАРАЛАШТВО ЈЕ ВЕЋЕ ОД ЖИВОТА (прича је прогутала читав живот) – ЛИТЕРАТУРА ПОПИСУЈУЋИ СВЕ (а све је непоновљиво) ОБЕЗБЕЂУЈЕ ВЕЧНОСТ!

Опсесивна тема смрти – САН (човек је у сну најближи смрти) – нараторка сања сан који је фабула приче! СВЕТ ЈАВЕ ПОТВРЂУЈЕ ИСТИНУ СНА КАО ВРХОВНУ!

ОДНОС БОЛЕСТИ И УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЊА

АЛЕГОРИЈА О СТВАРАЊУ И СТВАРАЛАШТВУ – тежња за вечношћу, победа смрти! НЕПОНОВЉИВОСТ!

Хтео сам да покажем како у врло различитим епохама постоји непокретна константа – свеприсутност љубави и смрти! ЕРОС И ТАНАТОС!

ДАНИЛО КИШ – одлике стваралаштва:

КЊИЖЕВНОСТ ПРЕСТАЈЕ ДА БУДЕ “ОПИСИВАЊЕ АВАНТУРА” ВЕЋ АВАНТУРА ОПИСИВАЊА!
КИШ – ПИСАЦ РАЦИОНАЛИЗОВАНЕ ПРИПОВЕДАЧКЕ ИНТУИЦИЈЕ, АРТИСТ И СТИЛИСТ – ИНТЕЛЕКТУАЛАН, ЦЕРЕБРАЛАН АЛИ ТОПАО! ЛИРИЧНОСТ, СПИРИТУАЛНА РЕАЛИСТИЧНОСТ!
У МОДЕРНИЗМУ – ЈЕЗИК СЕ ОСАМОСТАЉУЈЕ И ПРЕПУШТА МУ СЕ ИНИЦИЈАТИВА (ДАНАС-У ДОБА ТЕХНОЛОГИЈЕ СМРТИ) – ПРОЗА ПОСТАЈЕ ПОЕЗИЈА У МОДЕРНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ!

СА КИШОМ НАСТУПА АЛЕКСАНДРИЈСКА ЕРА – НЕМА ВИШЕ ИЗВОРНИХ ПИСАЦА, КЊИЖЕВНОСТ НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ИЗВАН КЊИЖЕВНОСТИ! УНИВЕРЗАЛАН, СВЕТСКИ ПИСАЦ!
ЈЕЗИЧКИ УРЕДИТИ СВЕТ И ТАКО СЕ ОДУПРЕТИ ЊЕГОВОЈ НЕИЗБЕЖНО ТРАГИЧНОЈ ПРИРОДИ
ВЕЧНЕ ТЕМЕ – ЉУБАВ, СМРТ, БОГ, ПОЛОЖАЈ У ДРУШТВУ... – СВЕЖИНА НЕКЕ ТЕМЕ ЈЕ РАВНА СВЕЖИНИ ИНДИВИДУАЛНО УПОТРЕБЉЕНОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА!
РАСИЗАМ, ФАШИЗАМ, ТОТАЛИТАРИЗАМ... – УПУШТАЊЕ У ДВОБОЈ СА АВЕТИМА ВЕКА – ИСТОРИЈСКО СЕ НАЗИРЕ КРОЗ ТЕМПЕРАМЕНТ, ПСИХОЛОШКО, СУБЈЕКТИВНО

ТЕКСТ – СКЛАДИШТЕ, КУЛТУРНА МЕМОРИЈА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ПРИПОВЕДАЧА
СВЕТ ЈЕ КЊИГА – СВЕ ЈЕ НЕПОНОВЉИВО – СВАКО У ЊОЈ ПРИЛАЖЕ СВОЈ ЖИВОТНИ РОМАН!
ПРОЛАЗНОСТ СТВАРИ И САВРШЕНСТВО РЕЧИ – КОНСТАНТА КИШОВЕ ПОЕТИКЕ!
ПОЕТИЗОВАНИ ДОКУМЕНТИ И ФИКЦИОНАЛИЗОВАНИ ДОКУМЕНТИ! ПАЛИМПСЕСТ - пергамент (стара рукописна књига) са кога је првобитни текст избрисан или оструган па написан нови. – КИШ КАО РЕСТАУРАТОР МИТА, ТРАДИЦИЈЕ, ИСТОРИЈЕ...
ПАРАБОЛА – кратка, језгровита прича...


СТИЛСКА ВЕЖБА

У ПРИЧИ, ОТАЦ НАРАТОРКЕ Ђ. М. ПОЧИЊЕ НАПРАСНО ДА СЛИКА ФЛОРАЛНЕ ОБЛИКЕ
НАРАТОРКА У ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ МРТВИХ ПРОНАЛАЗИ ЦРТЕЖ (НАЈЧЕШЋИ ЦВЕТНИ МОТИВ) И ПРЕЦРТАВА ГА
ЗАТИМ, ОДЛАЗИ КОД ДОКТОРА ПЕТРОВИЋА И САЗНАЈЕ ДА ЈЕ САРКОМ КОЈИ ЈЕ УСМРТИО ЊЕНОГ ОЦА ИСТОГ ОБЛИКА КАО ПРЕЦРТАНИ МОТИВ

ЗАДАТАК:
ПРЕФОРМУЛИСАТИ ПРИЧУ ПО СВОМ НАХОЂЕЊУ ЗАМИСЛИВШИ ДА СЕ НАРАТОРКИН ОТАЦ БАВИО НЕКОМ ДРУГОМ УМЕТНОШЋУ ИЛИ ХОБИЈЕМ!

УСЛОВИ:
ОПИСАТИ ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ МРТВИХ
САЗНАЊЕ О ОЧЕВОЈ ОПСЕСИЈИ
ОБРАТИТИ ПАЖЊУ НА ДЕТАЉЕ
РАД МОРА ДА БУДЕ УОБЛИЧЕН, ИНЕГРАЛАН И СТИЛСКИ УРАВНОТЕЖЕН (детаљизација, нијансирање, ритмика, низање реченица...)

Милорад Павић - "Хазарски речник"



ПОСТМОДЕРНА - ПОСЛЕДЊЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ 20. ВЕКА
ЕКСПЕРИМЕНТ, ШОК, ПОИГРАВАЊЕ СА ИСТОРИЈОМ И ПРЕТХОДНИМ ПОРИВОМ ПИСАЦА ДА ПРОНАЂУ СМИСАО У ХАОСУ – ПОСТМОДЕРНИСТИ ИСМЕВАЈУ ТАКВЕ ТЕЖЊЕ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА ПОСТАЈУ ПАРОДИЈЕ НА ТО ТРАГАЊЕ!
Ars combinatoria / необичне комбинације – ЛИТЕРАРНЕ И НЕЛИТЕРАРНЕ!
КОДИФИКАЦИЈА ХАОСА И ИРАЦИОНАЛНОГ! ПОСТИЗАЊЕ УВЕРЉИВОСТИ ФАЛСИФИКОВАНОГ!
ФАНТАСТИКА, ОПСЕНАРСТВО, МИСТИЦИЗАМ, АЛОГИЗАМ, ПАРАДОКС,... роман лексикон, енциклопедија, јеловник, ред вожње... – ПРЕРУШАВАЊЕ ТЕКСТА (интертекстуалност) – трансформација нелитерарног!!!

ХАЗАРИ - Овај стари народ се у 2. веку раширио по северним деловима Кавказа а касније заузео подручја доње Волге. Главни град Итил, постаје велико комерцијално средиште. Освојили су земље поволшких Бугара и Урал и насилно ударили данак Источним Словенима.
Недуго после су заратили са Арапима, Персијанцима и Арменима. Хазари се нису уплитали у религију покорених племена и народа, религиозна слобода на освојеним територијама је била потпуна. Неки извори наводе да су у 8. веку поједина хазарска племена преузела Јудаизам (највише племенско племство) а наводе се и примери да је међу њима у 9. веку било и хришћана.О Хазарима се могу наћи само оскудне чињенице из различитих, али несигурних извора са широких простора евроазије: запис калуђера Кристијана Друтмара из 864. године настао на тлу данашње Белгије; запис пронађен у Монголији из периода 745-840; арапски извор (ал Масуди) из времена Харуна ал Рашида (786-809); Житије Ћирилово помиње хазарску полемику на каганском двору 860. године; књига о Хазарима Јехуде Халевија из 1141; ал Бекријев запис из око 1094. године. Иза Хазара остали су трагови нађени на локалитету Саркил; и легенда.

ХАЗАРСКИ РЕЧНИК - МОТИВ НЕСТАЈАЊА НАРОДА СА ИСТОРИЈСКЕ СЦЕНЕ КАО ОСНОВА ЗА ФАНТАСТИЧНИ ПСЕУДОИСТОРИЈСКИ РОМАН!!!

Словени су Хазаре називали Козарима
РОМАН ЛЕКСИКОН У 100.000 РЕЧИ

ПАВИЋЕВ СПЕЦИФИЧАН ОДНОС ПРЕМА РЕЦИПИЈЕНТУ (читаоцу, примаоцу текста)
Читаоц је тај који ствара дело које чита!!!

Даубманусово издање из 1691.
ХАЗАРИ – дошли са Истока бескишним ветровима мужјацима на којима расте трава
НЕПОЗНАТА ВЕРОИСПОВЕСТ - РАЗЛОГ НЕСТАНКА – преобраћени из непознате вероисповести у исламску, хебрејску или хришћанску

Руси (Свјатослав) разорили Хазарско царство и појели га као јабуку... Дуго су после тога остале сенке њихових разрушених кућа на Волги...

КАГАН (Хазарски владар) је УСНИО САН и затражио да му три филозофа растумаче сан (хришћански, исламски и јеврејски)
тај дан је кагану умрла коса на глави...
ПРЕЋИ ЋЕ У ВЕРУ ОНОГА КО НАЈБОЉЕ ПРОТУМАЧИ! ...сваком дарован нож израђен од соли....

1691. обновљена истраживања у Пруској

проучавани гласови црноморских папагаја за које се претпостављало да говоре хазарски

1 људска тетовирана кожа

Од 500 примерака Даубманусовог издања један је ОТИСНУТ ОТРОВНОМ БОЈОМ!
УМИРЕ СЕ НА 9. СТРАНИ ГДЕ ПИШЕ:Реч постаде месо!

ПЕШЧАНИ САТ У ЛЕКСИКОНУ – КЊИГА СЕ ОКРЕНЕ И НАСТАВИ СЕ СА ЧИТАЊЕМ КАД ПЕСАК ИСЦУРИ!

Даубманусов лексикон:
Црвена књига
Зелена књига
Жута књига

Ловци снова
Аврам Бранковић
Масуди Јусуф
Самуел Коен

Личности из пакла
Севаст Никон
Јабир Ибн Акшани
Ефросинија Лукаревић

Истраживачи (20. век)
Сук др Исајло
Муавија др Абу Кабир
Шулц др Дорота

ИЗ ЦРВЕНЕ КЊИГЕ:
АТЕХ – хазарска принцеза – слика по огледалу и мења своје лице
АВРАМ БРАНКОВИЋ – дипломата у Цариграду сања човека са седим брком... Начинио ПЕТУКИНА од блата (Калина и Петукин у римском позоришту – Калину прождире мртва публика а Петукина мртва Калина)
КАГАН – тело од људских делова и глава девојке
ЛОВЦИ СНОВА – секта хазарских свештеника
СЕВАСТ НИКОН – сотона на Балкану који слика по свему
ЋИРИЛО – приволео Хазаре хришћанству
...
ИЗ ЗЕЛЕНЕ КЊИГЕ:
АКШАНИ (шејтан свирач) и Никон Севаст заједно у гробу – ЗИДАР МУЗИКЕ: стене од соли на ветру
КУ – хазарско воће што подсећа на рибу
БРАНКОВИЧ-КОЕН-МАСУДИ ИБНКОРА – у хазарској полемици

ИЗ ЖУТЕ КЊИГЕ:
КОЕН
ЕФРОСИМИЈА
ШУЛЦ Др ДОРОТА – слависткиња у Јерусалиму (сама себи пише писма) 1982.
СУК јој показује Ћирилове хазарске беседе – да убије Муавију који је ранио њеног мужа... СУК УДАВЉЕН ЈАСТУКОМ (Вирџинија Атех – хазарка) А ДЕТЕ БЕЛГИЈАНАЦА УБИЛО МУАВИЈУ! (жена из Белгије слика на свему као Севаст Никон)

петак, 02. април 2010.

Добрица Ћосић “Корени”


ДА ЛИ ЧОВЕКОВО ПОРЕКЛО ОДРЕЂУЈЕ ЊЕГОВУ СУДБИНУ?

У КОЈОЈ МЕРИ ОНО ШТО СМО БИЛИ ОДРЕЂУЈЕ ОНО ШТО СМО САДА?

ДА ЛИ У СРБИЈИ ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ И ПОРЕКЛО УТИЧУ НА ДРУШТВЕНЕ ОДНОСЕ?

ДА ЛИ ЈЕ ЈОШ УВЕК БИТНИЈЕ: какво ти је презиме, одакле долазиш, ко су ти били дедови ОД ОНОГА ШТА СИ ТИ У СТВАРИ?

ЗАШТО?

 

СРПСКИ КОРЕНИ СУ ГЕНЕРАЦИЈАМА ИЗНИЦАЛИ ИЗ “КРВАВОГ ТЛА”

ЧЕМУ НАС УЧИ НАША ИСТОРИЈА И ШТА ЗАХТЕВА ОД НАС?

ИСТОРИЗАМ

ВЕЧНА ТЕМА И ПРЕОКУПАЦИЈА СРПСКИХ ПИСАЦА

ИСПИТИВАЊЕ АНТРОПОЛОШКЕ ГЕНЕЗЕ НАС ДАНАШЊИХ

 

ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА: сукоби са Турцима – ЧЕТОВОЂА ВАСИЛИЈЕ – оснивач имања!

ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА: Аћим Катић – син Кате и Луке Дошљака – Васиљев слуга... Аћим – вођа радикала у Прерову и борац против домаће деспотије (Милан Обреновић)

ТРЕЋА ГЕНЕРАЦИЈА: Аћимови синови – Вукашин и Ђорђе

ScreenHunter_01 Mar. 28 14.21

АЋИМ КАТИЋ – НЕФЛЕКСИБИЛНОСТ, ИСКОМПЛЕКСИРАНОСТ, ЈЕДНОСТРАНОСТ, СНАГА, КОНТРАВЕРЗНОСТ, ПРОБЛЕМ ИДЕНТИТЕТА, У СУКОБУ СА ДУХОМ ВРЕМЕНА – политички и лични пораз

ЂОРЂЕ КАТИЋ – ИСКОМПЛЕКСИРАНОСТ, АГРЕСИВНОСТ, НЕУРАЧУНЉИВОСТ, ЈАЛОВОСТ, НАСТАВЉАЧ ОЧЕВЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

ВУКАШИН КАТИЋ – ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ, ОЛИЧЕЊЕ ЕВРОПЕИЗАЦИЈЕ СРБИЈЕ, ЛИБЕРАЛ, У СУКОБУ СА ОЧЕВИМ РАДИКАЛИЗМОМ

СИМКА – ПОКОРНА, ПАТРИЈАРХАЛНА, СНАЖНА...

ТОЛА ДАЧИЋ – ПАСТОРАЛНА ВЕДРИНА

 

ДА ЛИ ФАЛСИФИКОВАЊЕ ПОРЕКЛА АЋИМА КАТИЋА ОДРЕЂУЈЕ ЊЕГОВУ СУДБИНУ?

•ЧИН ЈЕ ОДРЕЂУЈУЋИ, НЕ ПОРЕКЛО!

•ИНДИРЕКТНО, СЕЉАЧКО ПОРЕКЛО АЋИМА КАТИЋА - БУДИ У ЊЕМУ ДУБОКО ОСЕЋАЊЕ БЕЗВРЕДНОСТИ И СТРАХА!

•Деветнаести век у животу кнежевине Србије омеђен је на почетку устаничком осветом побуњеника над Османлијама, а на крају тиранијом сопствене државне власти над незадовољним народом. Ћосић је показао како свака генерација , градећи сопствени живот, плаћа велике дугове ономе што наслеђује од предака.

•АЋИМ ФАЛСИФИКУЈЕ СВОЈЕ ПОРЕКЛО КОЈЕ ЧИНЕ СЛУГЕ, ИЗМУЧЕНИ СЕЉАЦИ И РОБОВИ! НА КРАЈУ ДОЖИВЉАВА ПОРАЗ, ОДБАЦУЈЕ УНУКЕ СИНА-ПОЛИТИЧКОГ НЕИСТОМИШЉЕНИКА А ПРИХВАТА ЗА НАСТАВЉАЧА ЛОЗЕ СИНА СВОГА СЛУГЕ, БАШ КАО ШТО СЕ ДЕСИЛО И СА ЊИМ САМИМ!

“Ракије! Симка се примаче ватри, зима кула кроз врата, у дебелом, густом, упреденом курјуку није јој хладно. — Шта ти је ноћас? — прошапта и смалаксало се прекрсти.

Да се брзо не измаче и не пође да изврши његову наредбу, он би је ударио по устима. Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жеља због које се он мучи ове ноћи. Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама. У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи врата за собом. Тресак га освести, смањи, и он се збуњен стровали на троножац крај огњишта. Брзо заборави на Симку и ону отровно-слатку жељу да је туче. Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн. И ветар је гарав. То невидљиво што није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и све што је жена, и та гомила живог песка у који пропада, не, он се успиње некуд, само не зна куд, крв му се споро успиње од пета, гушћа од катрана, налива га, он може, мора, јачи је од њих.

Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло. Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто. Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.

Иза њега, у сенци, наслоњена на наћве, нечујно сузи Симка, тако као да јој се зноје очи од ватре и шиљате шубаре. “

 

Дебата – Симка

•ПРВА ГРУПА: НАПАД НА СИМКУ

•ДРУГА ГРУПА: ОДБРАНА СИМКЕ

НАПАД: Без обзира на пакао кроз који је пролазила трпећи батине и понижења од стране Ђорђа, могла је наћи природнији и хуманији начин да се избори за себе, па макар и одласком. На тај начин што је извршила прељубу, само је наставила породичну агонију и дала им лажног потомка. Незадовољство и несрећа су остали у језгру породице. Прељуба је кукавички и лицемеран чин у делу и у животу!

ОДБРАНА: Да, али у то време није могла нигде да оде. Жртвовала је себе. Није га преварила зато што је то сама желела и осећала, већ да би спасила њихову љубав и брак. У таквој, поремећеној породици, којој је битније оно што други мисле, у екстремно патријалхалној средини, била је приморана, мучена психички и физички, да донесе пород. Била је само реална и усмерена на то да спасе породицу. Да је отишла, још већу би трагедију направила и Катићима и себи. Свесна и јака, измучена и понижавана, изабрала је једини могући и прави пут!

НАПАД: Човек не треба да тражи оправдања за своје поступке. Није битна средина и шта други мисле. Битан је чин. Или је моралан и исправан или није. Симка је подузела неморалан чин. Ишла је линијом мањег отпора само да би задовољила очекивања искомплексираног свекра и агресивног јаловог мужа који своју јаловост није желео да призна и приписивао њој. Учинила им је “медвеђу услугу”. Својим чином је постала иста као и они – неостварена, лицемерна, помирена са својом несрећом.

понедељак, 22. март 2010.

Специјалне реченице



НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ:
Предикатске реченице:
а) субјекатско-предикатске реченице
б) безличне или имперсоналне реченице

Сања чита.
Код нас људи возе десном страном.

Грмело је.
Топло је у учионици.
Код нас се вози десном страном.

СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ

НЕМАЈУ ПРЕДИКАТ

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ СУ ЗА ПОСЕБНЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ – експресивност, повишени набој...

Не могу се разумети ван контекста!!!
Више припадају јединицама говора него реченицама! То постају допуњавањем деловима из контекста или ситуације!!!

Ено професора! – Долази професор.
Тишина! – Нека буде тишина.

СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ – НЕПОТПУНЕ РЕЧЕНИЦЕ – ИСКАЗ!!!

Ватра!
Најзад!
Покрет!

НЕ МОГУ СЕ РАЗУМЕТИ ВАН КОНТЕКСТА!

РЕЧЕНИЦА ЈЕ УВЕК САМОСТАЛНА ЈЕДИНИЦА!

СПЕЦИЈАЛНЕ РЕЧЕНИЦЕ ФУНКЦИОНАЛНО ДАЈУ ПОТПУНУ ПОРУКУ – КОМУНИКАТИВНА ФУНКЦИЈА!

Гори! узвично обавештење
Брзо! Крећи! заповест
Полако! заповест
Какав хаос! узвична квалификација
По један! заповест
Најзад! емотивни коментар


КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

ОДСУСТВО ПРЕДИКАТА!
МИНИМАЛНА ФОРМУЛАЦИЈА ПОТРЕБНА ДА СЕ ПРЕНЕСЕ НЕКА ПОРУКА! – ЕКОНОМИЧНОСТ!
ЕКСПРЕСИВНОСТ!
НЕДОВОЉНО ПРЕЦИЗНА ПОРУКА!
КОРИСТЕ СЕ УГЛАВНОМ У УСМЕНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ СА ОСТАЛИМ НЕЈЕЗИЧКИМ КОМУНИКАЦИОНИМ СРЕДСТВИМА! (мимика, гест...)

ЛЕКСИЧКО ЈЕЗГРО

СПЕЦИЈАЛНИХ РЕЧЕНИЦА –
ИМЕНИЦЕ ИЛИ ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ
ПРИЛОЗИ – Полако. Најзад. Немогуће!
ПРИДЕВИ – Нов! Недостижна!
РЕЧЦЕ – Не! Да. Можда...
ГЛАГОЛИ у инфинитиву – не јурити!

Распоређивање синтаксичких јединица


ОД РАСПОРЕДА СИНТАКСИЧКИХ ЈЕДИНИЦА ЗАВИСИ ИНФОРМАТИВНОСТ КОМУНИКАТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ!!!

РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ:

1. СТИЛСКИ НЕОБЕЛЕЖЕН /неутралан, обичан
2. СТИЛСКИ ОБЕЛЕЖЕН

СТИЛСКИ НЕОБЕЛЕЖЕН

ОБЈЕКТИВАН СТАВ ГОВОРНИКА – НЕМА ИСТИЦАЊА
СУБЈЕКАТ ПА ПРЕДИКАТ ПА ОБЈЕКАТ – Милан пије сок
Прилог испред предиката – Она плашљиво узе сендвич
АТРИБУТ ИСПРЕД РЕЧИ КОЈУ ОДРЕЂУЈЕ – плава девојка
ПРЕДЛОЗИ СЕ НАЛАЗЕ ИЗМЕЂУ САСТАВНИХ ДЕЛОВА НЕОДРЕЂЕНИХ ЗАМЕНИЦА!!! Ни са чим, ни од кога, ни у шта, ни за ким...

РАСПОРЕД ЕНКЛИТИКА

Енклитике су ненаглашени (неакцентовани) облици помоћних глагола и личних заменица:
јој (од њој), сам/је (од јесам)...
Енклитике треба да стоје на другом месту у језичкој целини или на другом месту у реченици. Пошто не могу бити акцентоване, енклитике се наслањају на претходну реч, чинећи с њом акценатску целину. Из тог разлога, енклитика НЕ СМЕ стајати иза зареза, као што је нико не ставља на почетак реченице.
Не кажемо Сам се уморила од писања него Уморила сам се од писања.
Потпуно је иста грешка Милица и Весна, моје добре другарице, су дошле...
Треба рећи:
Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су...или јесу дошле, ако (у овом конкретном случају) хоћемо да нагласимо да ЈЕСУ, а не НИСУ дошле.

Вишеструке могућности изражавања за одређени садржај реченице:
Данас је опет било сунчано.
Данас – опет сунце.
Опет је било сунчано.
Сунчано – опет.
Сунце, данас!
Сунце!

СТИЛСКИ ОБЕЛЕЖЕН ТЕКСТ

пример - Б. Станковић "Коштана":

"И ја гу не знајем. Само гу у ноћ чујем и у с’н с’нујем. А песма је моја голема: Како мајка сина имала, чувала, ранила. Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син — болан! Пораснаја син. Дошла снага, младост... Дошле башче, цвеће, месечина. — Замирисале девојке!... Син полетеја. Све што искаја, све имаја. Хатови, пушке, сабље, жене... Коју девојку није погледаја, само њојне косе неје замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све ги целиваја, све вараја и — болан, болан бија. Болан од како се родија. — Тој сам ја!... Па од т’ј бол, јад дерт ли је, проклетија ли нека — еве на ногу гинем. Идем, пијем, лутам по мејане, дерт да заборавим, с’н да ме увати. А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив."

недеља, 14. март 2010.

Меша Селимовић - "Дервиш и смрт"


Савремена проза

На основу лектира које смо обрађивали, шта можете закључити о савременој прози средине 20. века? Какве су биле друштвене околности? Које су основне теме које заокупљају Андрића, Камија, Селимовића?

САВРЕМЕНЕ ПИСЦЕ ЗАНИМАЈУ “МРАЧНИ УГЛОВИ ЧОВЕКОВЕ СВЕСТИ” – поистовећење са мртвим султаном, отуђеност и злочин... - човекова неприлагођеност и сукоб са светом и самим собом, питања смисла живота, сукоб индивидуалног и колективног, слобода као одговорност, сукоб субјективног и објективног времена...

Сва питања која се односе на проблеме са којима се суочава човек данашњице који се налази у расцепу између себе као јединке и света који има тенденцију да га мења, деперсонализује и обликује по својој вољи - ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ - филозофска доктрина која ставља појединачно испред општег – лично испред колективног... ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНО – актуелно, опредељујуће, ангажовано, стварно, универзално, одговорно, лично... ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ СТРАХ – страх од неделовања, од губљења основних предуслова за човеков опстанак, од потврђивања, суочавања са оним што човека чини човеком...

Мит о Сизифу – метафора човечанства
ЗАТО ШТО СМО ПОСТАЛИ САМО НЕУПАДЉИВА КАРИКА СИСТЕМА У КОМЕ СЕ ЗАНЕМАРУЈЕ ЛИЧНО И ЧОВЕК ЈЕ ПРИМОРАН ДА СЕ СТАЛНО ПОТВРЂУЈЕ У СКЛАДУ СА ОНИМ ШТО ЈЕ “УСВОЈЕНО” КАО ДОБРО, МОРАЛНО, ИСПРАВНО...

Статистички модел менталног здравља – НОРМАЛНО ЈЕ ОНО ЧЕГА ИМА НАЈВИШЕ!

Социјални модел – МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ СЕ МЕРИ СПОСОБНОШЋУ ПРИЛАГОЂАВАЊА У ВАЖЕЋЕ ДРУШТВЕНЕ НОРМЕ!

Хуманистички модел – ЗДРАВА И ЗРЕЛА ЛИЧНОСТ ЈЕ САМО АКТУАЛИЗОВАНА ЛИЧНОСТ – личност која се развила и остварила своју егзистенцију!!!

Шта ако човек не пристаје или није у могућности да буде део усвојеног модела здравог оствареног човека?

ДА ЛИ ЈЕ НУРУДИН ОСТВАРЕНА ЛИЧНОСТ?
ДА ЛИ МЕРСО ОСТВАРЕНА ЛИЧНОСТ?
ДА ЛИ ЈЕ РАСКОЉНИКОВ ОСТВАРЕНА ЛИЧНОСТ?...
ДА ЛИ МОЖЕМО ОПРАВДАТИ ЊИХОВУ НЕУКЛОПЉЕНОСТ АПСУРДНОШЋУ ВРЕМЕНА? (сурова власт, фашизам, потискивање личног и креативног, монотонија...)

ЗАШТО СУ ДАКЛЕ, САВРЕМЕНИ РОМАНОПИСЦИ УЗИМАЛИ ОВАКВЕ ТЕМЕ И ЛИКОВЕ СА НЕОСТВАРЕНИМ ЕГЗИСТЕНЦИЈАМА И У ВЕЧИТОМ НЕСКЛАДУ СА СВЕТОМ И САМИМ СОБОМ? НА ШТА СУ ЖЕЛЕЛИ ДА УКАЖУ?
ДА ЈЕ ЖИВОТ СУРОВ И ДА СЕ ТРЕБА БОРИТИ?
ДА ОД САМОГ ЧОВЕКА И ЊЕГОВЕ ОДГОВОРНОСТИ ЗАВИСИ ЊЕГОВА СУДБИНА?
ДА ИМА И ДРУГАЧИЈИХ ЉУДИ И ДА ЊИХОВА НЕУКЛОПЉЕНОСТ ИМА ОПРАВДАЊЕ?
ДА ТРЕБА ИМАТИ РАЗУМЕВАЊА ЗА ЉУДЕ КОЈИ СЕ ОСЕЋАЈУ ОТУЂЕНО И ОДБАЧЕНО?
Сартр – Егзистенцијализам је хуманизам!

Смисао? ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ – ТРЕБА ПОЋИ ОД СЕБЕ!
Човек је оно што од себе чини!
Човекова егзистенција одређује његову есенцију – суштину као човека!
Човек је одговоран за оно што јесте! И то не само за себе већ за све људе – субјективно одређује објективно!

ОДГОВОРНОСТ КОЈА ЈЕ НАМЕТНУТА ДАНАШЊЕМ ЧОВЕКУ СТВАРА У ЊЕМУ ОСЕЋАЈ СТРАХА, ТЕСКОБЕ, ОЧАЈА...
Ми смо читави само на површини нас самих!
ЖИВОТ ДАНАС – брз, подређен закону новца, опстају само јаки спремни да жртвују и своја лична убеђења по цену успеха...
ПОДРЕЂЕНОСТ ЈЕДНОЈ ДОКТРИНИ И НЕФЛЕКСИБИЛНОСТ – НЕМОГУЋНОСТ ПРИЛАГОЂАВАЊА – ВОДИ У ОЧАЈ, ОТУЂЕНОСТ И ПРОПАСТ!

Прећи препреку и прихватити нужност или напустити борбу и одустати?

“Права филозофија човека је учинити од дужности мио обичај. Човек је најјачи онда када чини своју дужност”

У ОБА СЛУЧАЈА ЧОВЕК ГУБИ
ВРЕДНОСТИ СУ НЕОДРЕЂЕНЕ

Раскољников – милосрдни убица
Мерсо – индиферентни, отуђени убица
Ћамил – утамничени луцидни историчар без кривице
ДА ЛИ ЈЕ ЊИХОВ ТЕМПЕРАМЕНТ УЗРОК ЊИХОВЕ ТРАГЕДИЈЕ?
Не. ТЕМПЕРАМЕНТ НИЈЕ ЧИН!
Није неко кукавица зато што је једноставно таквог темперамента већ зато што је подузео кукавички чин.
САМО ЈЕ ЧИН ОДРЕЂУЈУЋИ
ОДГОВОРНОСТ СТВАРА СТРАХ
КРИТИКА ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИХ РОМАНА – читаоци би били смирени када би се као узрок неког почињеног зла навели патолошки елементи или утицај средине!
СТАВЉАЊЕ ДИРЕКТНЕ ОДГОВОРНОСТИ НА ЛИКА – ГОВОРИ ДА ЈЕ ЧОВЕК САМ У ПОТПУНОСТИ ОДГОВОРАН ЗА СВЕ ШТО МУ СЕ ДЕШАВА!!!

ЧОВЕК СЕ МОРА УВЕК ПОТВРЂИВАТИ КАО ЧОВЕК – МОРА СЕ СУОЧАВАТИ СА ЖИВОТОМ КРОЗ БЕЗБРОЈНЕ ПРЕПРЕКЕ ИНАЧЕ ГУБИ БИТКУ СА ЖИВОТОМ И САМИМ СОБОМ!

АХМЕД НУРУДИН
човек који је у немогућности да се суочи
човек коме је догма суштина живота
песмимист и симбол неизбежног пораза сваке људске акције
“Позивам за сведока време, почетак и свршетак свега – да је сваки човек увек на губитку”

Карактерне црте -
НЕСИГУРАН
НЕОДЛУЧАН
ИЗОПШТЕН
ОТУЂЕН
ИНТРОВЕРТАН
НЕПРИЛАГОЂЕН
УПЛАШЕН
НЕФЛЕКСИБИЛАН
НЕУПАДЉИВ
ЈЕДНОСТРАН
ФИЛОЗОФ
НЕМОЋАН
КОЛЕБЉИВ
РАСТРЗАН
ДОГМАТИК
КОНТЕМПЛАТИВАН
ИРАЦИОНАЛАН
ПЕСИМИСТ
 
ОКОЛНОСТИ:
КОНКРЕТНЕ
ОПРЕДЕЉУЈУЋЕ
ТРАГИЧНЕ

НЕСРЕЋА /смрт брата Харуна/ - ПРЕСУДНА У СМИСЛУ НАГЛОГ АЛИ НЕВИЧНОГ НУРУДИНОВОГ УПЛИВА ИЗ МЕТАФИЗИЧКОГ РЕДА У ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ НЕРЕД!
МРЖЊА – ПРАВИ УЗРОК ПРИБЛИЖАВАЊА ЕГЗИСТЕНЦИАЛНОМ СВЕТУ И ОСЛОНАЦ У ПРАЗНИНИ!
СЛАБОСТ – НЕРЕАГОВАЊЕ – резултат отуђености од света и живота
Млаке и непримерене реакције на вест о хапшењу и смрти брата – СТРАХ ОД ВЛАСТИ!

КОМПОЗИЦИЈА И СТИЛ

ЛИНЕАРНА
МЕДИТАТИВНО – ИСПОВЕДНО - МОНОЛОШКА ФОРМА
ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНИ РОМАН, РОМАН ЛИКА, ПСИХОЛОШКИ И ФИЛОЗОФСКИ РОМАН – микро-егзистенцијално отвара се према макро-трагичном / Нурудин-Ћамил
КОНТЕМПЛАЦИЈЕ – фосфоресцирање Нурудинове свести над сопственом немоћи
РАДЊА РОМАНА – редукована, психолошка фабула, динамика у монолошком слоју...

АНАЛИЗА ВЛАСТИ – “УТАМНИЧЕНОСТ”
Критика власти и религије?

НУРУДИНОВ НЕСПОРАЗУМ СА ЖИВОТОМ – САВРЕМЕН И УНИВЕРЗАЛАН!!! /Мерсо, Ћамил, Раскољников.../

ДА ЛИ ЈЕ ЛИЧНО ИСПРЕД ОНОГА ШТО ЈЕ ОПШТЕ?
ДЕО СИСТЕМА ИЛИ БУНТОВНИШТВО?
ДА ЛИ ЈЕ СПАС У БОРБИ ИЛИ УМЕРЕНОСТИ?
ПОСТОЈИ ЛИ СУДБИНА?
У КОМ СМИСЛУ ЈЕДНОСТРАНОСТ ВОДИ У ТРАГИКУ? И ДА ЛИ ЈЕ ТО САМО СТРАХ ОД ЖИВОТА?
КРИВИТЕ ЛИ НУРУДИНА, ЋАМИЛА, МЕРСОА, РАСКОЉНИКОВА?

ДЕБАТА

Духовни свет Ахмеда Нурудина – свет догме, затворен и са сталним и јасно одређеним вредностима
Реални свет – свет померених вредности, суров и нелогичан

КАКО ЈЕ НУРУДИН ТРЕБАЛО ДА ОДРЕАГУЈЕ НА ВЕСТ О ХАПШЕЊУ БРАТА?

ПРВА ГРУПА – НИЈЕ ИМАО ИЗБОРА-ОДБРАНА НУРУДИНА!
ДРУГА ГРУПА – ТРЕБАЛО ЈЕ ДА БУДЕ ОБАЗРИВИЈИ И АЖУРНИЈИ- НАПАД НА НУРУДИНА!
ТРЕЋА ГРУПА – ПОРОТА И СУДИЈЕ

ОДБРАНА: Нурудин је живео у времену сурове и апсолутне власти. Појединац није смео ни да говори против власти а камо ли да подузме неки корак... Вест о братовом утамничењу га је узнемирила, али величина његове трагедије је у његовој свесности да не може ништа да предузме и да ће га било какав корак одвести у још већу трагедију, што се и испоставило...
НАПАД: Свако време носи своје потешкоће. Ни једна власт не допушта човеку да у потпуности оствари себе. Оправдавањем Нурудина идемо логиком да се треба помирити са потешкоћама и одустати од борбе за оно за шта смо сигурни да смо у праву. Нурудин је морао да на све могуће начине покуша да нађе право решење а не да се повлачи у мишију рупу и наступа стидљиво и несигурно пред влашћу...
ОДБРАНА: Да, али се он није у потпуности предао. Покушао је да разговара са муселимом и кадијом. Шта је још могао да уради? Време је било такво, а и нема ничег лошег у томе да човек одустане од световног живота и посвети се Богу и вери.
НАПАД: Зашто је онда пристао да постане кадија и део завере када је већ изабрао духовност и пут нереаговања? Боље признати да ниси спреман да се суочиш него ући неспреман и свесно изгубити битку.

недеља, 21. фебруар 2010.

Језик: НЕЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ (саставне, раставне, искључне, закључне, градационе)

НЕЗАВИСНЕ У СЛОЖЕНОЈ И ЊИХОВИ НАПОРЕДНИ ОДНОСИ!

С А С Т А В Н Е

Повезане ПАРАЛЕЛНИМ ИЛИ УЗРОЧО-ПОСЛЕДИЧНИМ САДРЖАЈЕМ!
Позвала ме ПА смо се видели.
Дошао је И пресвукао се.
Сретосмо се, ТЕ попричасмо.
Не долазе, НИТИ се интересују.
И волим И мрзим школу.
Размишљао је, превртао се по кревету, није нашао решење. / БЕЗ ВЕЗНИКА - АСИНДЕТСКА!


Р А С Т А В Н Е

Значење АЛТЕРНАТИВНОСТИ - ОД ВИШЕ МОГУЋНОСТИ МОЖЕ СЕ РЕАЛИЗОВАТИ САМО ЈЕДНА!
Они ће доћи ИЛИ ће се јавити телефоном.
ИЛИ грми, ИЛ' се земља тресе.
Ја се једнако досађујем, БИЛО ДА сам у школи, БИЛО ДА сам код куће.
ИЛИ одмах устани ИЛИ идем сам.


И С К Љ У Ч Н Е

(ЕКСКЛУЗИВНЕ) - врста супротних - ИСКЉУЧУЈЕ СЕ САДРЖАЈ ДРУГЕ РЕЧЕНИЦЕ!
Сви су дошли САМО њега нема.
Увек носим читанку, ЈЕДИНО је данас нисам понео.

потврдно-одрични квалификатори: СВИ-НИКО, СВУДА-НИГДЕ, УВЕК-НИКАД!


З А К Љ У Ч Н Е

(КОНКЛУЗИВНЕ) - ДРУГА РЕЧЕНИЦА ЈЕ ЗАКЉУЧАК КОЈИ ПРОИСТИЧЕ ИЗ ПРВЕ!
АСИНДЕТСКЕ - БЕЗ ВЕЗНИКА! АЛИ СЕ КОРИСТЕ: ДАКЛЕ и ПРЕМА ТОМЕ...
Наоблачило се, падаће киша.
Ове године нема пара, ДАКЛЕ, нећемо ићи на море.
Учио је дуго, положиће.
Стално грешиш, дакле, мораш пазити.


Г Р А Д А Ц И О Н Е

ЗНАЧЕЊЕ ГРАДАЦИЈЕ КАО СТИЛСКЕ ФИГУРЕ! ОД ДВА ПОЈМА ЈЕДАН СЕ ИСТИЧЕ КАО ЗНАЧАЈНИЈИ!
Не само да чита, НЕГО и записује.
Он не зна ни српски, А КАМОЛИ енглески.
НЕ САМО да се појавила на часу, ВЕЋ је добила и петицу.


Човек је најјачи онда када чини своју дужност.
Човек је најјачи - независна обавештајна
онда када чини своју дужност - зависна односна
НАПОРЕДНИ ОДНОС - ЗАКЉУЧНИ!


* Обрати пажњу на слику из претходног поста!